УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 01. април 2017.

петак, 03. март 2017.

RITMOVI 3 / Miodrag Stanisavljević

1989

                                                                                      za M. I.

Umesto predgovora

Pročitavajući, posle četiri godine, neke rečenice neprozirne slikovnosti, odjednom se nalazim u kretanju kužnih tasova onog trenutka: nemoć, plava, grlena, jamstvo je da se ne varam.
Jedan događaj moguće je obnoviti u sebi samo ako postoji približan zapis njegovih dahova.
(Beleška od 18. juna 1984)


Кад смо давали годину  дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (1)

Autoportreti

Uistinu, teško je odrediti čas
kad se samoposmatranje preobraća
u pogled nekog neodređenog
usmeren na nekog neizvesnog.
Vremenom, sve to postaje ogavno.
Položio sam ruku na spolovilo oveštale ljubavnice
i malo sam se primirio. Dok spava
lepim - ne bez tmolog užitka -
na njeno lice dar
neiscrpnog prilagođavanja drugima.
U zemlji opustošenoj delovanjem Cetvrtog Demona
(vidi mazdaističko učenje)
nije ti, uostalom, loše onoliko koliko ti nije dobro.
Gubavost svog položaja koristiš kao podesan okvir
za odloženost »ja«.
Kao što Cigančice iz Višnjice
s razumevanjem nose svoje sise... Sta: kao?
U uvek istom uglu koji noga u kolenu
pravi pred uron u san
živi trooki pauk.
Glatkoća semenke, crne, između jagodica.
Pojačavam stisak i ona se zariva pravo u pogled
drečavog ništa. Odjednom mi postaje vidna
putanja zelene kuglice koja je pala i otkotrljala se
u nenađenš ima tome sedam dana.

2.
Peskovi nii cure iz cipela:
septembar.
U prigradskim autobusima
radnici spavaju vratova svinutih
k'o maslačci.
Osetljivost koju ponovo stičem u starim kućama
u novim kućama prema senkama
šapuće mi:
ludilo je kao pripremljen vatromet,
treba samo da se pripali.
U samoj ovalnosti zrnevlja
ugrađeno je nagnuće
ka rasipu, bekstvu:
uvek nekoliko zrna
opirući se jedno o drugo
utekne sa šake mojoj gladi.
Gledajući sebe kroz levak
(prilično krasna zabava!)
otkrivam ispod godina
jedan porozni pokret desne rni šape.
I umetnosti umiranja stran
kako bedno, u snu o besmislenom gestu,
skončava ovaj stvor.

3.
Nike vezuje »Nike«.
Prozračni prsti
kadri tek da prebiru po žilicama
mošnica.

Šta traži ovde?
Majstori su juče podivljali,
po pustarama kriju lica bez tetiva;
a i viskovi njini, spušteni niz zidove,
poravnavaju se s linijama dalekih brda.

Pretponoćja uviru jedno u drugo.
Bakarna narukvica
dovodi mi iz sveniira
krugove-otpadnike.
A evo i lepahne mi prijateljice kiše
- iz neposrednosti neke, malo iskošene, pravo u prvi san.
I opet oluk zasvira poletno al samo
dok ne sastavi se  niz.  Ovaj mesec
bio je toliko voden, u uglovima terase
izrasle su kolonije gljiva
Poslednjih meseci bacio sam se na izirrišljanje Nad-Gljive
čija bi bujnost nenadmašna poticala
 iz opšte zatomljenosti.
Ništa voda, ništa vazduh.

Nike igra bratiji iz Agitpropa.

исто, - Кад смо давали годину  дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (2)


4.
Stanisavlevich. Jedan iz Geteborga
izgovara to kao da hoda po algastom kamenju.
Savom plove ptičije grane, u mulju pregorele sijalice.
Na Mostu Bratstva i Jedinstva čekao sam autobus.

Grupice ljudi oblikovane talasom Velikog Skučavanja.
No, darovane su im lepe međusobice,
male zelene međusobice.
Imaju posla za ceo vek.
(Zovu to originalnim oblikom Društvenog Ustrojstva.)

Naletna samouverenost mladih. Moja skvrčavajuća zavist.
Ali, lako ću s njima.
Dovoljno je šibicom u njihovim žlezdama
upaliti vrevu sviđanja-nesviđanja
i - hajdmo dalje.

Jedne od osamdesetih kad smo se svi mnogo susretali
i međusobno bili lako iscrpivi
bila je jedna muzika koje nikako da se setim:
ostaje uklještena između dve moje pomisli.

Premor, sin haosa.
Uzlazim polako uz beogradski breg
s lakim zapaljenjem očiju
- posledica dodira sa sluzi jedne mlade Gorgone.

Исто. Кад смо давали годину  дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (3)


5.
Nekoliko knjižica u rasipu (loš lepak, truo konac).
Načičkan akupunkturnim iglama
gledam se s buba-rusom
svesnom osujećenosti mojih pokreta.
Razumevanje, veli, poraza
otužno je kao i ushit pobedioca.
Na rubu mojih najcnjih predviđanja
baš ono Pa-Neće-Valjda
stasalo je i ojačalo.
U toku su, kažu, Promene Sastava. Koje usisavaju
osobenog složaja susede nam.
Eno ih izdvajaju se.
Kako li određeni soj oseti zov
svog poretka? Tajna pripadanja neiscrpiva je.

Snaga dušina (ona koja se meri u snovima)
nešto je uvećana:
ne padam niz zidove više onako hrlo.
Koža ima svoje posebne tlapnje:
zmeje crne uvij,
sasip mekan preko ruba,
vodi u peštere Sodomije.


        = izvor: Miodrag Stanisavljević PESME: Sabrana dela 1, RESPUBLICA: Informatika, Beograd, 2006. (Priredio Dobrivoje Stanojević). – str.  201-204.

Isto. Кад смо давали годину  дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (4)

уторак, 27. септембар 2016.

недеља, 22. мај 2016.

Како је Косово постало мека за Исламску државу

Њујорк тајмс: Како је Косово постало мека за Исламску државу. / Новости Онлине | 22. мај 2016. 09:53 | Више од једне деценије, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама Саудисјка Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз добротворне организације, градњу нових џамија



Више од једне деценије, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама Саудисјка Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз добротворне организације, градњу нових џамија, утеривање страха и насиља, као и кроз регрутовање младих за борбу у Сирији на страни џихадиста, пише "Њујорк тајмс".

У тексту угледног њујоршког дневника, истиче се да џамије, које су на Косову саграђене од новца који је донирала Саудијска Арабија, окупља људе који шире вехабизам - "конзервативну идеологију која доминира у Саудијској Арабији", наводи се у тексту Карлоте Гал, а преноси РТС.

Од када је 1999 Београд после интервенције НАТО изгубио контролу на Косову, под присмотром америчких званичника, новац и утицај Саудијске Арабије је умногоме променио ову, некад, толерантну муслиманску заједницу.

Косово се сада, као и остатак Европе, брани од претњи исламиста. Протекле две године, полиција је идентификовала 314 грађана Косова - укључујући два бомбаша-самоубице, 44 жене и 28 деце која су нестала, а сумња се да су их џихадисти отели и прикључили њиховим групама, наводи Њујорк тајмс

субота, 21. мај 2016.

Злочини никад не застаревају...

ДА Тању Белобрајдић Друштво хрватских књижевника “Славић”, недавно није наградило за роман “Црни капут”, њено прво списатељско остварење, могуће је да би њена стварна улога у трагедији Срба, заточеника сплитске “Лоре”, остала заточена у тами истине о српском страдању у овом злогласном казамату.
Награда која јој је додељена за “најбољи првенац у протеклој години”, међутим, отворила је никад незарасле ране и сећања. Покренула причу о стварној роли списатељице с почетка 90-их. Мучитељице која у роману своју монструозну тортуру приписује жртвама, измештајући их, а где би друго, него у Вуковар.
После романа заогрнутог црним, списатељица Белобрајдић, да није сведока који су преживели пакао “Лоре”, можда би и могла да буде прихваћена као миротворац, како се представља не само у својим причама, него и у суочавању са сином једног од мученика, у покушају да спере савест, покаже покајање, али не очи у очи, већ преко друштвене мреже “Фејсбук”.
БЕОГРАД, ВРЕМЕ САДАШЊЕ
- Ја сам Душан Мићић, син пилота Милана Мићића мученог у “Лори” до бесвести - говори младић који је стасавао и стасава у сећање које га је прогонило и прогони. - Имао сам 16 година, 2013, када сам почео да трагам за очевим мучитељима. Да се с њима суочим. Да упитам: зашто? Да ли њих прогони судбина мојих родитеља. Да ли икада могу да замисле колике су биле сузе моје мајке. Каква је њена траума била. Да ли ће јој мужа и у каквом стању вратити. Уз све то, покренула ме је и трагедија да оца, после свих његових мука, неповратно изгубим. Али, памтим његова сведочења, приче његових колега и затворских сапатника у којима доминирају два имена најмонструознијих мучитеља: Томислава Дуића, команданта затвора “Лора” и још монструозније његове жене, Тање, тада Дуић, данас Белобрајдић. И, успео сам, додуше, само преко друштвене мреже.
- Ја сам Слађана Мићић,