УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 23. фебруар 2011.

PESMA KAO POKUŠAJ DA SE ISKAŽE NEIZRECIVO / Miroljub Milanović

Zaštitni znak.Goruni

Zoran Mandić: „Bog u prodavnici ogledala“

Izdavač: Intelekta, Valjevo, 2010.

„ Uvek sam čeznuo za obuhvatnijom formom
koja ne bi bila previše poezija ni previše proza
i dopustila bi sporazumevanje ne izlažući nikog,
ni autora ni čitaoca, mukama višeg reda“
Česlav Miloš: Ars poetika

Treba kazati: pesme Zorana Mandića u zbirci „ Bog u prodavnici ogledala“ u dosluhu su sa navedenim stihovima Česlava Miloša. Preciznost pesničke slike , novina metafore i unutrašnja ritmičnost u kontroli čvrste strukture sredstva su kojima pesnik ubedljivo gradi svoj osećaj sveta i uspostavlja komunikaciju sa primaocem. Ta lakoća rezultat je samodiscipline i pesnikove svesti o već opevanom. Poznato i stvarno dovesti do začudnog . Ukratko, svoj pesnički glas učiniti prepoznatljivim.
Tematsku ravan zbirke čini pesnikov dijalog s pesmom, pokušaj da se otkrije njen tajni smisao i čovekova potreba za njom. U kratkom eseju na početku zbirke sa naslovom „ Smisao pisanja“ kaže: „ Pesma je uvek više stanje . najviši nivo i stadijum bestelesne strasti“ (8). To je pesnikova veza sa svim što postoji i stalna potreba da se prevaziđe opevano. Da se iskaže neizrecivo.
Krajnji cilj je dosegnuti „ smisao smisla“ , ..................
        Videti više  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/iz-novih-rukopisa-zorana-mandica/pesmakaopokusajdaseiskazeneizrecivomiroljubmilanovic

субота, 22. јануар 2011.

Između simbola i stvarnosti / Miroljub Milanović

Корице романа

 O romanu „Ujkin dom“ Miroslava Lukića,    
                                             Apostrof , Bgd., 1997.


          „ Pišite što god hoćete ili morate,
               ali one su uvek bile dobre partiture“
                  ( T. Man  o svojim knjigama)

                               
      Dok sedi nagnut nad rukopisima svog ujaka Bore Mišljenovića, u toj srpskoj Joknapatifi, Velikoj Magazi, Filip Senković, profesor književnosti, i ne sluti da taj posao neće privesti kraju, kao što ni njegove rukopise neće srediti neko budući, vođen istom mukom odgonetanja tajne o svom i tuđim životima. Promeniće se možda dekor, ali će posao biti nastavljen. Jer, potreba za saznanjem utisnuta je u damarima njegovog bića. To je i uslov njegovog daljeg bitisanja.
     I zaista, na početku romana „Ujkin dom“ Miroslava Lukića, odmah posle šture, ogoljene biografije Bore Mišljenovića, pisane jezikom kakvim se pišu odrednice za enciklopediju ili leksikon, stoji navod iz Jefrema Sirjanina  „Himne za pashu“, gde se govori o stradanju pashalnog i stvarnog jagnjeta:
 „ Apostoli su stajali po sredini / između simbola i stvarnosti/ videli su kako se simbol prekinuo / a stvarnost nadovezala“. Priča koja sledi nije samo sadašnjost, njeno izvorište je u samoj istoriji čovečanstva. Ona ima širi, antropološki aspekt. Zapravo, reč će biti o duši i stradanju čovekovom. ....