УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 26. март 2013.

под крушком кантарушом / мирослав тодоровић



ниш-ТА, 26. март 20123.
Драги Имењаче, БелаТУкадрузе, Мирко, МиросЛАВЕ.....,

Уместо писма, уз ове читалачке утиске о мом раду и јаду, шаљем ти и неколико реченица о „мом оданом читаоцу“ песнику Винку Шелоги. Овом кратком белешчицом желим да у-кажем на муке списатељске па ако је можно иницирам и друге теме.  Шелогу сам упознао у Смедереву (Песничка јесен, 2010). Нашли смо се у избору пет песама за Златну струну:  Андрија Радуловић, Винко Шелога, Миљурко Вукадиновић,  Мирослав Тодоровић,  Снежана Радуловић.
Вест да је моја песма  уврштена међу пет од којих ће једна бити награђена нашла ме је у Трешњевици, под крушком кантарушом. Ето, шта све може модерна техника. Обрадовах се, али ми доцнија СМС порука од Ј. лечка онеспокоји. Не радуј се, Ми-рославе, јер Миљурко је добитник Златне... Позовем  Р., питам изокола, велим, ако сам ја лауреат долазим, ако л не остаћу до прве слане, на мојој летњој адреси. Јесте, вели,  Миљурко.
Знајући да ће бити све мање прилика да се негде иде, oдем у Смедерево.  Када сам прочитао одабране песме схватио сам да ће бити, по мом суду, најслабија у првом плану. Ја сам, наравно, био за своју, за Андријину, за Винкову. O Винку алиас Вујици Бојовићу сам дослије  писао истичући да је, како он каза, узео псеудоним да му се матором не би подсмевали што пише, што књигу чита. Није Вујица парадигма за однос писца у провинцији. То је код нас од давнила, од Вука...Елем, мнио сам да је Миљуркова песма у другом плану. Али добро, свака оцена је субјективна, увек неко остане кратких рукава, негда то и онај који не заслужује. Вазда ми је уму,. у овој мојој седој ћупи, оно што рече мој земљак из Бјелуше:  Чилагери из Нобелове фондације нестрпљиво очекују да тутну лову ономе који пронађе егзактна правила и мерила за вредновање сликарства, музике, поезије: засад је још у игри оно што се опире вредновању и измиче мерама управо оно „најуметничкије“ у уметности, оно што уметност разликује од доброг става...“
Укус, став, знање, две или три особе одређују вредност дела  које треба издвојити.
„Само један роман може добити   Х-ову награду, па жири хтео-не –хтео вазда оштети неколико романа односно писаца. Дешава се да најслабији роман буде изгласан и наметнут читаоцима и критици...“ Тако казује професионални Жирирац. Жирац. Жировњак. Чим је већ пензијски стаж жирирајући стекао мора да му се верује... Видиш и сам где нам је  књига, и ко писца још, како у мом крају веле, сматра. И чудиш се зашто су тиражи све мањи, књижаре затварају....
Мигуел де Сервантес дао је досад непревазиђену дефиницију књижевних награда. Обраћајући се младом песнику Дон Лоренсу, витез Тужнога Лица , каже „...а ако је књижевна утакмица, гледајте да добијете другу награду, јер прва се увек даје по наклоности или по отмености лица, а друга се даје чисто по правди, те трећа долази да буде друга, а прва би према томе била трећа“.

П.С.
Неко ми је послао ову СМС поруку:
Дворана небесника се тресе од Хомеровог смеха.

 
Радуловић, Бојовић, Тодоровић,.....

Преписка са Вујицом
 ( Из књиге „Листови на ветру“)
                  Miroslav Todorovic To Vujica Bojovic  
Здраво освануо, драги Вујице, хвала ти на читању и на овим текстовима. Искористићу их, нећу злоупотребити и већ  нешто пискарам мрчим артију, о нашем познанству у Смедереву, о Златној струни...Ето, кроз тај текст рећи ћу  нешто и о томе.  Но, грешком несмотрено избрисах твоју поруку Протуве, 1. стога је понови...Иначе, чекам да зазелени па да идем у Завичај. Да као што је Живојин Павловић преко јунака своје приче поручио: "Море, нек иду сви у пичку материну, одох ја са Сибетом на Тимок да пецам рибу:" Тако ћу и ја у  мој мали малињак, а до тада ћу се овим бранити од ове све мрачније  и кукавније стварности. ГрАДСКЕ. Стављам сам себи рогљу на врат пишући неке тесктове о другима,.  с Добрилом водим преписку, он ме теши јер почињем да режим у овом кавезу,  самог себе да уједам:

Ама нема ниједног стварног разлога да се ждеремо, нарочито ти и ја. Бог нас је обилато даривао и био на нашој страни. И то је једино тачно. Све остало су ситне трице и кучине. тражење леба преко погаче.
                     Чича Ненадић 
И тако дописујемо књигу разговора, ићи ће у Унусу, а можда и у Лагуни где је  Добрилов роман Време кокошки.
 Уз поздравље,  Мирослав из Трешњевице
-


From: Vujica
Sent: Tuesday, February 19, 2013 2:32 AM
Subject: Protuve

    Драги Мирославе, прочитах сад ПРОТУВЕ. Мени је то све занимљиво. Сваки запис би могао бити подлога за кратки документарни филм.Таксиста као филмски сниматељ. То би на крају био један могући културни профил наших грађана. Протуве су увек анђели, зар не? Али лопуже и примитивци анђели не могу постати, ни после испаштања!
    Нисам одавно прочитао циничнију мисао: "Нисмо ми лоши, него нам семка не ваља".Колико је то супротно од наше некритичности, самохвалисања и курчења! И патриотске демагогије, кад народ треба позвати на изборе или у рат.
     Не слажем се, Мирославе, ни да су Срби некакви издајници. Још у животу нисам срео издајника, нити бих данас могао именовати неког издајником. То што политичари и удбаши једни друге називају издајницима и непријатељима, не обавезује мене да то узмем здраво за готово. Издајници су једна од српских племенских митологема, позив ратничког народа да збије редове, да некоме не падне на памет да мисли својом главом. Иста је ствар и са српском неслогом. Срби нису несложнији од других народа, али народ чија се власт век и по ослања на војску и полицију стално проповеда слогу, дисциплину, послушност, гусла о проклетим издајницима. Нема већих издајника српског народа од српских владара и вођа, оних који измишљају издајнике.
(Неки, богами, имају велики споменик у престоници!). Срби имају  издајнике у дупликатима: комунисти, четници, љотићевци, недићевци или нека страна опција... коме се ко свиди. Народ сви лажу, пљачкају и мобилишу - за одбрану власти. Ни једна власт није ништа српско одбранила у последњих сто година! Српски државнополитички систем је само хајдучија у мирнодопским условима. Неки носе униформу, неки ударају печат.Није познато у свету да су хајдуци створили државу и да им је требала.  Ево, ја бих хтео да будем издајник, нудим се на све стране. Нико ме неће. Препоручи ме, ако имаш везе. Нисам ни скуп.
    Додуше, можда, кад је реч о издајницима, да се ради о фразеологији, заосталој из епике и идеолошког времена. Боље звучи када некоме пришијеш издајник, него лажов, битанга, лопужа, глупак.
     Мирославе, одужих овај додатак. Дошао ми као ципела на жуљ. Не усуђујем се да још развлачим и о "Само рат може спасити" Д. Мих., што има везе са овим што написах. А тек Ћосићево "Срби су губитници у миру" (не остане им оно што мисле да ућаре у рату).
    Срдачно те поздрављам. Ради шта хоћеш с текстовима. Издајнику је свеједно.
        Вујица
       Допао ми се "Велики рат" А.Гаталице. Ни једног трена није досадан. Поетичан, духовит, људски.
   


---- Forwarded Message -----
From: Vujica <vujica@sezampro.rs>
To: Miroslav Todorovic <mirtod2008@yahoo.com>
Sent: Wednesday, February 20, 2013 12:52 AM
Subject: Protuve 2

    Мирославе, ево ме опет.
    Само што сам синоћ послао текст, покајао сам се јер је недоречен, мада ја слично стално понављам, ко Шваба тралала.
    Нас двојица смо одрасли непрекидно слушајући приче о непријатељима и домаћим издајницима, о Титовим непријатељима свих боја. Данас чак и улична руља, звана фудбалски навијачи, прети издајницима, да не говоримо о тзв. патриотским политичарима (који ни мало нису гадљиви на крађе, пљачке и криминал). Зато с чуђењем читам да озбиљан интелектуалац говори озбиљно о издајницима. У Србији свака власт и моћ прогласи непријатељима оне људе који проговоре о насиљу власти, укидању слободе мишљења и говора. Тужним ме чини што многи Срби још жале за Титом, Ранковићем, Пенезићем, Милошевићем, Шешељом, Арканом, Легијом и удбашком хунтом. Зато јесте завладала апатија међу моралним и мислећим људима. Светина, прикључена пола века на телевизор, чека само нова хапшења и погубљења на тргу, верујући да ће се после тога успоставити правда, или ће је неки вођа повести у нови устанак, односно рат. Каква демократија, закони, слободе, трице и кучине! Ко је од рада и памети видео фајде?

У реченици где сам написао да нисам скуп, можда није јасан мој гнев. Од 1968. године (студентски немири), кад сам почео разумевати друштвене односе, ја сам непријатељ сваке државе, нарочито тираније, грабежљивих профитера и партократије, клерикалних и националистичких савеза.
Таква власт свакоме пришије да је издајник ако проговори (као писац, новинар, режисер, филозоф, члан НВО) о злоупотребама државе, насиљу, пљачки народа и лажима. А кад власт и моћне партије прогласе некога издајником, тај препуштен каменовању и одстрелу. Прикључени на телевизију мисле да није ни грех убити тамо неког издајника.

                                                                                                                          Вујица  Бојовић

                                   Време је да затварам дућан....

                                                       Мирослав из Трешњевице
видети још: 

http://zavetinekruna1.wordpress.com/2013/03/26/%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D0%BE-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D1%83-%D0%B2%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%B2/

Нема коментара:

Постави коментар