УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 09. октобар 2013.

Четири песме / Зорица Јанакова



Да дочујем жубор



Да дочујем жубор
Сунчев рујав
Рујав
О заласку следих зрак

И само стазом и низ траву куд маслачци зрију

Ти преда мном
И као вода
Крозрећи кроз мрак

Да дочујем жубор
Низ воду небески модар
Модар
Потражих трак

И само куд и птице без гласа слетаху да пију

Да дочујем жубор

Обалин тихан
Постадох
Свлак.


Низ пут 


Обремењало и жути.
Орумењали
Октоброви скути.

Оголело. Снежи.
У чепару ладолежи.

Олистаће.
Кад оцвета даће.

У пчелињак саће.

У пчелињак саће.


О ту све је


О ту све је. Никло па свикло.
Цвркут уз кукут.

Обрижало граор око.

О ту све је, зриком, риком.
И повиком.

Гузицу на пањ па, мекет крекет.

Кокот.
Окот.

О ту све је.

Никло где свикло,
Колико могло пружило ногу.



У ноћи сласт



У ноћи сласт.

Јутром
Глас Ти.

У бљеску подне.

Натрули плотови
Одувек ту,

Замало већ
У хладу.

Граном полегла

Ситно ћућори пилеж.



Зобах те (Поезији)

 

Зобах те
Као из јасала, онда пих.

Што претече собом носах.
Као псето кост.
Недоглодано, под земљу скрих.

И све гладан бих.

Јер пустех те, као песник стих.

Нецвале
Строфине
Посвуда развејавах риме.

И као над снегом срна
Све гладан бих.

Онда брстех те,

Као коза безлист струк.


До нацртаног трна.